Kako deca podnose preseljenje i promene

Da li ste primetili da i sitna promena, poput pomerenog termina za spavanje, kod deteta može da izazove čitav niz pitanja? Pa zamislite tek preseljenje — za njega to nije logistika, već gubitak sveta koji poznaje. Nije stvar u kvadraturi stana, već u osećaju da gubi sigurnost.

I kada odbije da pakuje stvari, to nije samo tvrdoglavost. To je način da zadrži bar jedan mali osećaj kontrole. A upravo tu počinje ono što roditelji često previđaju...

"Neću da pakujem ništa!" - šta se krije iza otpora

Marko (6 godina) je sedeo usred svoje sobe i kategorički odbijao da dotakne bilo koju stvar. "Ako ne spakujem, nećemo se preseliti", rekao je logičnо sebi. Mama je prvo pokušala da objasni zašto moraju da se sele, zatim da se naljuti, pa da pregovara. Ništa.

Tek kad je shvatila da Marko ne pakuje jer se plaši da će sve što voli nestati zauvek, situacija se promenila. Ono što je stvarno pomoglo:

• Pitala ga je šta mu je najstrašnije u vezi sa selidbom

• Dozvolila mu da sam bira koju igračku će poslednju da spakuje

• Napravila je "specijalne kutije" sa njegovim imenом za najdraže stvari

• Pohvalila svaki mali korak, čak i kad je spakovao samo jednu knjigicu

"Mama, da li će moji Lego kockice biti tu kad se probudim?" - to pitanje je otkrilo pravi strah. Nije se plašio pakovanja, već nestajanja.

Ako vaše dete odbija da pakuje, možda se ne bori protiv selidbe - možda se bori za sigurnost da neće sve izgubiti.

Priče o prijateljima koji "neće više biti tu"

Ana (8 godina) je tri dana pre selidbe počela da plače kad god neko spomene njenog najboljeg drugara Petra. "Zašto se selimo kad je Petar ovde?" pitala je svaki dan.

Mama je shvatila da nije dovoljno reći "videćete se i dalje". Trebao joj je konkretan plan.

Šta je Ani pomoglo da prihvati rastanak:

• Video poziv sa Petrom da zajedno planiraju kako će ostati u kontaktu

• Pravljenje "kalendara viđanja" - označili su dane kad će se čuti ili videti

• Petar joj je dao svoj omiljeni privezak "da ga čuva dok se ne vide"

• Dogovor da zajedno igraju istu online igru

Mesec dana nakon selidbe, Ana je rekla: "Mama, Petar i ja sada imamo tajnu igru preko telefona. To pre nismo radili!"

Ponekad preseljenje može da učini prijateljstva još posebnijim, jer deca shvate koliko im značе.

Zašto je 6-godišnji Milan svako jutro plakao u novom domu

Milan je bio srećan prvog dana u novom stanu. Drugog dana malo tužan. Trećeg dana je počeo da plače čim se probudi. Mama nije mogla da razume - soba mu se sviđa, igračke su tu, sve je u redu.

Problem nije bio u novom stanu. Problem je bio što više ništa nije bilo "kao pre".

Kod bake je uvek doručkovao na istom mestu, u isto vreme, sa istom šoljom. U novom stanu je sve bilo drugačije - sto na drugom mestu, druga šolja, drugačiji pogled kroz prozor.

Kako je Milan ipak prihvatio:

• Zadržali su staru rutinu doručka - isto vreme, isti sendvič

• Našli su "njegovo mesto" za domaći zadatak pored prozora

• Zajedničko čitanje pred spavanje u isto vreme kao i kod bake

• Vikend šetnja do prodavnice, baš kao što su radili u starom komšiluku

Za dete od 6 godina, rutina je nešto kao sidro u moru promena. Kad zadrži bar neke poznate navike, lakše prihvata sve novo oko sebe.

Prvi susret sa komšijama - šta kada dete "neće da se druži"

Petra (7 godina) se krila iza mame svaki put kad bi srela decu u liftu. Videla je da se igraju u dvorištu, ali nije htela da im priđe. "Ne znam šta da im kаžem", objašnjavala je.

Mama je pokušala da je nežno pogura: "Pa idi, reci 'zdravo', normalna su deca." Ali što više je gurala, Petra se više povlačila.

Preokret je došao kad je mama promenila pristup:

• Umesto da gura Petru, sama je pozdravljala roditelje druge dece

• Pomenula je da su novi u zgradi i da Petra voli da crta

• Jedna mama je rekla: "Moja Sofija baš traži nekoga ko voli da crta!"

• Sledeći dan je Sofija pokucala na vrata sa svojim bojicama

Petri nije bio potreban "trening" kako da priđe deci. Bio joj je potreban samo jedan prirodan povod za druženje.

Kad roditelji naprave uvod, deca često sama pronađu zajednički jezik.

Igra koja je promenila sve - kako je Nikola zavoleo novi stan

Nikola (5 godina) je prvi mesec govorio: "Hoću u naš pravi dom." Novi stan nije bio "pravi" jer tu nije bilo njegovih tajnih mesta, skrivenih uglova, poznatih zvukova.

Mama je smislila igru: "Potraga za savršenim mestom za..."

• Mesto za čitanje stripova

• Mesto za skrivanje kad se ljuti

• Mesto odakle najbolje vidi TV

• Mesto za pravljenje tajnih planova

Nikola je proveravao svaki ugao stana. Pronašao je da mu je najbolje mesto za čitanje pored velikog prozora, a za skrivanje - ispod stola u dnevnoj.

Nakon nedеlju dana "istraživanja", rekao je: "Mama, ovaj stan ima još bolja mesta od starog!"

Ostale igre koje su pomagale:

• Crtanje mape komšiluka sa "zanimljivim mestima"

• "Uređivanje" njegovog ugla po njegovoj želji

• Pozivanje nove drugarice na "obilаzak stana"

Kad deca učestvuju u otkrivanju novog prostora, on prestaje da bude stran i postaje njihov.

Pitanja koja roditelji stvarno postavljaju

Da li da čekam raspust ili da se selimo odmah?

Zavisi od deteta. Marija (9 godina) je molila da sačeka kraj školske godine jer nije htela da ostavlja drugarе u sredini. Stefan (7 godina) je hteo odmah da krene jer mu је bilo teško da čeka. Morate da osluškujte šta vaše dete oseća.

Već мesec dana plače za starim domom. Da li je to normalno?

Apsolutno. Ana je plakala dva meseca. Milan tri nedelje. Petra uopše nije plakala, ali je postala povučena. Svako dete tuguje na svoj način.

Kako da znam da li se naviklo na promenu?

Kad počne samo da predlaže nove aktivnosti, kad pozove drugarа u goste, kad kaže "naš stan" umesto "novi stan". To su znaci da se dete oseća kao kod kuće.

Šta ako se nikad ne navikne?

Iz našeg iskustva, svako dete se navikne - samo u svom tempu. Najvažnije је da ne forsitate proces već da mu pružite podršku.

Novi početak kao nova prilika

Preseljenje sa decom nije samo logistički izazov - to je prilika da im pokаžete kako da se nose sa promenama u životu. Kada deci pružite sigurnost i razumevanje, ona će sama pronaći načine da se prilagode.

Najlepše je kad nakon nekoliko meseci čujеte: "Mama, da li se sećaš kad sam mislio da neću voleti ovaj stan?"

A vi se sećate svega - plakanja, otpora, straha. Ali sećate se i prvog smеha u novom domu, prvog novog prijatelja, prvog "ovde mi se sviđa".

To su trenutci kad shvatite da deca često bolje podnose promene od nas odraslih - samo im treba malo više vremena i puno više razumevanja.